Život sa multiplom sklerozom (MS) nosi brojne izazove, ali ako pogledamo brzinu kojom se neurologija razvija, razlog za optimizam je čvrsto utemeljen u stalnim naučnim novinama. Lečenje i samo razumevanje ove bolesti doživeli su pravu evoluciju na globalnom nivou, a ovaj napredak danas je sve vidljiviji i u Srbiji.

Možda i najveća promena leži u tome kako lekari danas posmatraju MS. Ranije se bolest strogo delila u različite podtipove, što je često diktiralo i ograničavalo opcije lečenja. Danas, međutim, struka sve više prihvata koncept “jedne MS”. Savremena saznanja sve više ukazuju na to da se multipla skleroza može posmatrati kao kontinuum u kojem se zapaljenjski i neurodegenerativni procesi prepliću od samog početka. Ovakvo razumevanje bolesti dodatno naglašava značaj pravovremenog i efektivnog lečenja, sa ciljem da se aktivnost bolesti što ranije stavi pod kontrolu i smanji rizik od nakupljanja trajnog neurološkog oštećenja.

Srbija u korak sa savremenim svetskim trendovima

Ovaj globalni napredak direktno se preslikava i na našu zemlju. U Srbiji se trenutno o trošku države leči oko 7.000 osoba, pri čemu čak 65% njih prima upravo lekove iz grupe visokoefikasnih terapija. To je ogroman iskorak u odnosu na prethodne godine, ali se tu ne staje – neurološka struka i država, pre svega Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), kontinuirano rade na dodatnom unapređenju kvaliteta dijagnostike i lečenja, kao i na većoj dostupnosti inovativnih terapija, kako bi svaki pacijent u pravom trenutku dobio lek koji mu najviše odgovara. Dokaz ove posvećenosti je i najnovija lista lekova RFZO-a, koja od 31. avgusta osobama sa multiplom sklerozom donosi ne samo visoku efektivnost, već i nešto što im je izuzetno važno u svakodnevici – komfor.

Više vremena za život, manje za bolnicu: šta donose nove subkutane formulacije?

Na novoj listi lekova o trošku države, pacijentima su postale dostupne dve visokoefikasne terapije u novom, znatno praktičnijem obliku primene. U pitanju su takozvane subkutane, odnosno potkožne formulacije lekova okrelizumab i natalizumab.

Okrelizumab (Corpos) je najpropisivanija visokoefikasna terapija za multiplu sklerozu u Srbiji, sa kojom je stečeno višegodišnje iskustvo u lečenju pacijenata. Do sada se ovaj lek primenjivao isključivo putem intravenske infuzije, dva puta godišnje. Nova subkutana formulacija donosi značajnu promenu, jer se visokoefikasna terapija sada primenjuje potkožno, uz istu efikasnost i nepromenjeni bezbednosni profil intravenske formulacije, ali uz prednosti znatno brže i jednostavnije primene leka.

Kada govorimo o natalizumabu (Tysabri), ovaj visokoefikasni lek se godinama davao isključivo putem intravenske infuzije svake četiri nedelje. Međutim, potkožna forma donosi uporedivu efikasnost i bezbednost, ali uz kraće vreme primene. Nakon prvih šest doza, potrebu za daljim nadzorom nakon primene procenjuje lekar u skladu sa preporukama za primenu leka i individualnim okolnostima pacijenta. To znači da se poseta bolnici svodi na minimum, omogućavajući pacijentu da brže nastavi sa svojim dnevnim obavezama.

Ali, šta to tačno znači u praksi i zašto je ovo važno iz ugla samih pacijenata? Nedavni razgovori sa globalnim grupama osoba koje žive sa MS jasno su izdvojili šta je ono što im najviše znači kada je u pitanju ovaj novi način primene:

• Brzina koja menja pravila igre: Umesto višesatnog boravka u bolnici dok infuzija ne isteče, subkutana injekcija traje svega oko 10 minuta. Pacijenti ističu da je ovo posebno značajno za zaposlene i roditelje sa malom decom, kojima svako višečasovno odsustvo predstavlja veliki izazov.
• Komforna učestalost: Mnoge potkožne terapije koje modifikuju tok multiple skleroze zahtevaju čestu primenu injekcija, ali ova formulacija okrelizumaba se primenjuje samo dva puta godišnje (na svakih šest meseci). Predstavnici pacijenata na globalnom nivou opisuju učestalost primene na svakih pola godine kao „potpuni preokret”, sa povoljnim uticajem na kvalitet života.
• Manje stresa oko putovanja i terapija bliže kući: Smanjuje se potreba za dužim zadržavanjem u velikim kliničkim centrima. Ono što to omogućava je nova fantastična vest za pacijente u Srbiji da se ovaj komfor sada savršeno nadovezuje na decentralizaciju lečenja multiple skleroze. Naime, počevši od marta 2026. godine, sprovodi se decentralizacija primene anti-CD20 terapija (u koje spada i okrelizumab), čime se pristup ovim lekovima proširuje na 13 dodatnih zdravstvenih ustanova širom Republike Srbije. Kraće vreme primene leka, sada i u opštim bolnicama/zdravstvenim centrima u gradovima u blizini mesta stanovanja, znači kraće putovanje, izbegavanje stresa oko traženja parking mesta i probijanja kroz bolničke hodnike, i samim tim, mnogo brži povratak svakodnevnom životu – poslu, porodici ili hobijima.

Zahvaljujući ovom koraku, broj centara koji su uključeni u lečenje MS uvećan je čak četiri puta, a udvostručen je i broj lekara koji primenjuju ovu terapiju. U praksi, to znači da mnogi pacijenti iz manjih sredina više ne moraju da putuju satima do Beograda, Novog Sada, Niša ili Kragujevca. Svoju visokoefikasnu terapiju sada mogu primiti u opštim bolnicama/zdravstvenim centrima u svom ili obližnjem gradu, kao što su danas odgovarajuće ustanove u Somboru, Zrenjaninu, Valjevu, Užicu, Čačku, Kraljevu, Kruševcu, Ćupriji, Zaječaru ili Leskovcu (kao i u beogradskim centrima, u koje spadaju KBC Zvezdara, KBC Dr Dragiša Mišović i KBC Zemun).

• Moć izbora je u rukama pacijenta: Nije svakom pacijentu važno isto – dok neki žele da što pre završe sa terapijom i idu kući, drugi vole da provedu i više vremena u bolnici radi primene leka, jer se tako osećaju bezbednije pod nadzorom svog lekara i medicinskih sestara. Ključna prednost ove inovacije je upravo izbor – mogućnost da pacijent i lekar kroz otvoren razgovor zajedno donesu odluku o terapiji i načinu njene primene, koji se najbolje uklapa u stil života pacijenta.

Ipak, udruženja pacijenata širom sveta se slažu u jednoj veoma važnoj stvari: komfor i brzina primene terapije su veliki napredak, ali primarni motiv pri odabiru leka uvek mora ostati njegova efikasnost u zaustavljanju aktivnosti i progresije bolesti, i bezbednost.

Savremene inovacije u lečenju multiple skleroze više se ne mere samo mogućnošću da terapija kontroliše aktivnost bolesti. Sve važnije postaje i pitanje koliko lečenje opterećuje svakodnevni život pacijenta – koliko vremena zahteva, koliko često podrazumeva odlazak u zdravstvenu ustanovu i koliko se može prilagoditi životnim okolnostima i preferencijama pacijenta.

Dostupnost subkutanih formulacija okrelizumaba i natalizumaba o trošku države, zajedno sa decentralizacijom lečenja primenom velikog broja različitih terapija, predstavlja važan korak upravo u tom pravcu: ka visokoefikasnom lečenju koje je ne samo dostupnije i jednostavnije uklopiti u svakodnevicu, već je takvo da pacijentima omogućava više vremena za kvalitetan, aktivan i ispunjen život sa multiplom sklerozom.