Dragi naši,
Ovo što nam se dešava, pandemija korona virusa, sve nas je zabrinulo i uznemirilo.
Poljuljalo je naše osnovno uverenje, a to je uverenje o sopstvenoj neranjivosti. To je ono kada sebi kažemo: “To se nama/meni ne može desiti!”
Korona virus nam se desio!
Vi ste najbolje iskusili da “to nešto” može da se dogodi baš meni i mojoj porodici. To je bilo saznanje da bolujete od MS.
Ali, vi ste naučili i kako se sa tim živi, bori, nosi … Najbolje znate da posle neverice, suza i očaja, sledi faza suočavanja i prevladavanja. I da sledi život.
Pandemija se sada dešava svima nama! Razlikuje se u tome što se dovodi u pitanje jedno drugo uverenje, a to je doživljaj sveta kao razumnog i smislenog. Nadamo se razumnom ponašanju svih nas.
Najvažnije je, za sada, da ne poljujamo još jedno naše uverenje, a to je vera u sebe i vidjenje sebe u pozitivnom svetlu. Nismo bespomoćni i možemo da zaštitimo i sebe i svoju porodicu, kako od trenutnog stanja, tako i od posledica. O konkretnim postupcima zaštite vam nećemo pisati, to ste već sigurno čuli i usvojili.
Saznanje da možemo da se zaštitimo pomaže nam da smanjimo strah i anksioznost.
Za obolele od MS je posebno važno da znaju da psihološka stanja i reakcije na ove stresne okolnosti mogu dovesti i do odredjenih telesnih simptoma kao sto su mišićna napetost i bol u mišićima, glavobolja, utrnulost, mučnina, povraćanje, kratak, plitak dah…
Posto je MS imitator mnogih stanja, nastojite da takve simptome ne tumačite odmah kao simptome relapsa, niti infekcije korona virusom, jer će vas to dodatno i nepotrebno uznemiriti.
Stres dvostruko povecava rizik od relapsa, tako da se trudite da držite ta svoja osećanja pod nekom vrstom kontrole. Računajte na svoje unutrašnje psihološke snage i mobilišite ih na taj način sto ćete shvatiti da ste i do sada mnogo toga uspešno prevazilazili.
Unapred recite sebi da će vam se dogoditi da budete veoma zabrinuti, uplašeni, a nekada i u stanju sličnom panici. U takvim situacijama pokušajte da zastanete, fokusirajte se na disanje i unutrašnjim govorom i hrabrenjem sebe, zadržite kontrolu nad situacijom. U suprotnom, dopustićete da situacija vlada vama i parališe vas.
Znajte da su ovo sve potpuno očekivana i normalna osećanja, ukoliko im dozvolimo da dodju i prodju i ukoliko ne traju previše dugo. Pripremite sebe da ćete, verovatno, i loše reagovati, tako što ćete osetiti npr. strah, beznadežnost, gubitak smisla. Setite se kako vi obično reagujete na stres, tako ćete i sada. Ako razumete kako obično reagujete povećaćete svoje šense da naučite i bolje načine.
Ovo se dešava svima, celoj zajednici i zajedno ćemo sve u hodu rešavati. Za sve nedoumice slobodno nam se obratite,

Vaša,
Mr sci Aleksandra Parojčić, neuropsiholog,
specijalista medicinske psihologije
Klinika za neurologiju, Klinički Centar Srbije
Psiholog Društa MS Srbije