Terapija MS mora da bude multidisciplinarna i da, pored neurologa, obuhvati i fizijatra i fizioterapeuta, kao i da podrazumeva adekvatnu psihosocijalnu podršku specijalista i okoline.U lečenju MS treba razlikovati -lečenje relapsa bolesti, primenu imunomodulatorne terapije i simtomatsku terapiju.Lečenje relapsa
U lečenju relapsa MS se primenjuju visoke doze kortikosteroida. Uobičajena je primena metilprednizolona u dozi od 1000 miligrama na dan intravenski tokom 3-5 dana, nakon čega neurolog može odlučiti da primeni još jedno kraće vreme manje doze kortikosteroida u vidu infuzija, injekcija ili tableta. Ukoliko kod bolesnika ne postoji zadovoljavajuće poboljšanje stanja na primenu ove terapije, neurolog može da odluči da primeni još veće doze kortikosteroida (2000 miligrama metilprednizolona na dan tokom 3-5 dana), ako nema kontraindikacija za primenu ove terapije. Ukoliko kod bolesnika, nakon primene kortikosteroida, ne postoji zadovoljavajuće poboljšanje stanja, moguće je primeniti terapijsku izmenu plazme (procedura kojom se, uz korišćenje posebne aparature, iz krvi bolesnika izdavaju štetne materije koje remete funkciju centralnog nervnog sistema).
Imunomodulatorna terapija (lekovi koji modifikuju tok bolesti)
Iako je MS još uvek neizlečivo oboljenje, od pre 20 godina dostupni su prvi od devet lekova za koje je do danas dokazano da moguda povoljno modifikuju prirodni tok relapsne forme ove bolesti.
Danas, mnoštvo dokaza govori u prilog efektivnosti i bezbednosti četiri preparata interferona-beta (interferon-beta 1b i interferon-beta 1a) i glatiramer acetata, lekova koji modifikuju prirodni tok bolesti (“disease modifying therapy”, DMT) i smatraju se prvom linijom terapije relapsne MS. Reč je o interferonu-beta 1b (Betaferon 8 MIU, potkožne injekcije na II dan, i Extavia) i dva preparata interferona-beta 1a (Avonex, 30 mcg intramuskularne injekcije 1x nedeljno, i Rebif 22mcg i 44 mcg potkožne injekcije 3x nedeljno). Glatiramer acetat (Copaxone) se primenjuje potkožnim injekcijama u dozi od 20 mg dnevno. Svi ovi lekovi pokazali su značajnu terapijsku efikasnost u velikim kontrolisanim studijama smanjujući učestalost i težinu kliničkih relapsa, aktivnost bolesti na magnetnoj rezonanciji (MR) mozga i blago redukujući akumulaciju onesposobljenosti u MS. Oni se generalno dobro podnose, a samo retko njihova primena je praćena, obično prolaznim i blagim, neželjenim efektima. Na žalost nijedan od navedenih lekova nije efikasan kod svih bolesnika sa relapsnom MS, pa se sve više ukazuje na neophodnost individualizovane terapije, koja je uslovljena izuzetnom heterogenošću ovog oboljenja, koje se razlikuje od jedne do druge osobe.
Ova činjenica je uslovila neophodnost potrage za novom DMT u MS poslednjih godina, sa trendom kontinuiranog pokušaja primene novih lekova, što je dovelo do postepenog proširenja terapijskih mogućnosti koje obuhvataju primenu imunosupresivnog leka, mitoksantrona, zatim od nedavno korišćenje biološke terapije, monoklonskog antitela, natalizumaba (Tysabri) i prve dve oralne imunomodulatorne DMT, modulatora receptora za sfingozin-1-fosfat, fingolimoda (Gylenia) i teriflunomida (Aubagio).
Navedene terapije mitoksantronom (intravenska infuzija jednom u 3 meseca u dozi od 10-20 mg, do ukupne doze od do 200 mg) i natalizumabom (Tysabri, intravenska infuzija 300mg, jednom mesečno) imaju veću efikasnost kada je u pitanju smanjenje aktivnosti MS i njene progresije, ali sa sobom nose i veći rizik od pojave ozbiljnih neželjenih efekata (kardiotoksičnost i leukemija za mitoksantron, progresivna multifokalna leukoencefalopatija za natalizumab). Terapija fingolimodom (Gylenia, tablete od 0.5 mg, jednom dnevno) koja se primenjuje od 2010. godine, kao i dva prethodno navedena leka, ima veću efikasnost, ali je takodje udružena sa rizikom ozbiljnih neželjnih efekata (poremećaj srčanog ritma posle prve doze leka, makularni edem). Od pre oko mesec dana, u SAD je teriflunomid prihvaćen kao još jedna oralna (Aubagio, tablete od 7mg i 14 mg, jednom dnevno) DMT relapsne MS čija je efikasnost slična terapiji interferonom beta i glatiramer acetatom. Njegov bezbednosni profil je povoljan, a među neželjenim efektima se opisujualopecija,hepatotoksičnost.
Društvo MS Srbije ne preporučuju posebnu terapiju . To je odluka koju morate doneti u razgovoru sa svojim neurologom, koji će vam pružitidetaljne informacije o svim lekovima, njihovim očekivanim efektima i mogućim neželjenim dejstvima.
Tretman specifičnih simptoma
Simptomatska terapija u MS može, u različitoj meri, da ublaži ili eliminiše određene specifične simtome u MS. U tom smislu je, određenim lekovima, moguće donekle uticati na ukočenost (spazam), zamor (koji postoji kod velikog broja bolesnika sa MS), depresiju , bolove, neke smetnje sa mokrenjem (urgenciju, inkontinenciju, učestalo mokrenje), neke oblike seksualne disfuncije, ili epileptičke napade (koji nisu česti u MS, ali se mogu javiti u sklopu ove bolesti).
Fizikalna terapija
Fizikalnu terapiju treba u MS sprovoditi svakodnevno kod kuće, sa povremenim boravcima u specijalizovanim centrima za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Fizikalna terapija treba da bude individualno prilagođena svakom bolesniku, a često se kombinuje sa okupacionom terapijom.
Psihosocijalna podrška
Osobe sa MS mogu se mogu bolje nositi sa svojom bolešću ukoliko imaju podršku okoline. Ukoliko postoji potreba da se, i pored toga, obrate stručnim licima, to svakako treba da urade i oni, ali i članovi njihovih porodica. Neuropsihološka rehabilitacija je važna, a često je potrebna i pomoć socijalnog radnika.
Detaljnjije vidi PSIHOSOCIJANO SAVETOVALIŠTE
Stvari koje treba zapamtiti:
MS je neizlečiva bolest centralnog nervnog sistema koja zahvata centralni nervni sistem, koja može imati vrlo varijabilni tok i prognozu.Lečenje MS sprovode neurolozi, često u saradnji sa fizijatrima, oftalmolozima, logopedima, ali i psihoterapeutima, porodičnim terapeutima i socijalnim radnicima.Terapija MS treba da bude individualna (prilagođena pojedinačnom bolesniku).